CRVENIi

srijeda, 13.07.2011.

Lice s tjeralice

IMAMO MARSOVCA!…
( Od dousnika Šaše Bocela iz Trogira )

… Organima gonjenja neuhvatljivo, brkato i bradato cudoviste. Covikoliko, ali ipak – nezemaljske race!...
Mnogi su zivili u viri da je taj stvor bezopasan. Takvih vise nima. Ili gnjiju po svojin kukavnin birojima za ne-radnike… U zanjih je justo dvaeset godina sablasni lik vidno utjecao na psihu i seksualni zivot Hrvata. Na zalost - upravo je on isprovocira takozvanu ŠEKSUALNU KONTRAREVOLUCIJU, odnosno - revoluciju nezdrave pameti!
Ajduckon metodon jurisanja iz sume „zakona po hitnom postupku“, strasni Vladimir, zvani Vlado Zmajur, bacija je na pleca svu silu hrvaske muske populacije. I logiku, ka naucni pojam. U zbrkanin „sabortiranjima“, svitu je dokaziva i nemoguce. Naprimjer da nasi najvrsniji muskardini nemaju muda. A da njegova pokor(e)na marijuneta - nasa premijerka - ima!... Muda! I pravo na oteti stan!
Cila dva desetlica bilo je neizvodivo suzbit njegovu okrutnu odluku da okrutno vlada… Iz njegove plitke (v)ladovine, tojest - iz sjene!... Zato - bit cu vam svidokon - u Hrvaskoj ljudi gladni umiru, ali se rađaju novi jauci i vapaji. Vapaji upuceni - upravo Vladi! I jednon. I drugon.
„NECEMO EU, VEC IMAMO VAU !“... - odjekuje sa svih strana.

Spretnin je manevrima Vlade Zmajur stavija pod osobnu kontrolu uspavano pucanstvo. I svu „stoku sitnoga zuba“. Vecina u Hrvaskoj nastavit ce zivit, u banani, na dulji rok. Malo je nade da se iko iz toga „ hrvaskog sna“ izvuce neokrznut. Vlado Zmajur je i tu glavni jamac. Mislin da mu se „preveslani“ građani recene banana - repuplike, dovika nece moci dostojno oduzit?

Nu, prestanimo ocajavat, jos nije sve gotovo! Zavodljivi monstrum zna cesto podviknit sa svoga zastitarima zasticenog trona: Dosta! Dosta!...
Dok ima budnih i neuskopljenih muskaraca, kosmati će stvor uvik pronalazit otrcane izlike da nahrani svoj unistavajuci poriv. Vatreni je zagovornik hladnog rata. Pod parolon: IDENTIFICIRATI - LOCIRATI - UHITITI - TRANSFERIRATI, glatko je uklonija glavne muske suparnike. Eto nan ga sad - strah je i trepet u nasen zajednickon devastiranon zvjerinjaku!...

Muski, cuvajte međunozje! Zene, pripazite na bankovne racune! A ti, nas dragi Papa - papa!...

13.07.2011. u 22:12 • 0 Komentara • Print • #

subota, 01.01.2011.

Lice s tjeralice

TRAŽI SE ...

Odlutao potpuno zastarjeli, isluženi režimski čovik, gotovo pračovik.

(Vidi sliku - Facebook / Mili Tomić: Lice s tjeralice! )

U koječemu je već, kažu znalci, siromašan, budući penšjunat. Godina ima, približno 187, a visok je barenko 178. Ili - obrnuto?... Težak je, nelogično puno - tvrde mnogi oštećeni Neretljani. Pet do dvanaest - miljunčića!... Čega, ne zna se. A doznat će se i to, ako nestašnon „neretvanskon gusaru“, dajbože, prvi doskoči – USKOK.

U svemiru izgubljenoga starca dugo je glavna zvizda bila – crvena, petokraka. Onda mu je tamo zablištija ćaća Vrane. Pa niki pogrešno parkirani Ivo. A zapravo se uvik divija biblijskon Matuzelu! Ovih dana ponajviše ga nerva domaća najugroženija vrsta - životinje sitnoga zuba. Radnici, nezaposleni, invalidi, dica, trudnice, penzijuneri nižjega ranga… Prosvjednici!...Emotivno je vezan jedino za domaće „oprane“ kune. Kao takve, čuva ih u žepu na srcu! Po uzoru na mnoge iz njegove „zajebnice“ . Tako i on štiti „zamračenu“ krupnu domaću valutu od sitnih lopova.
Napadno se predstavlja ka prisjednik Hrvaskoga Sabora i – tamo najveća „Hrvatina“. S druge strane, neodoljivo podsjeća na istoimenog prebjega iz Saveza komunista Jugoslavije.
U rodnon kraju poznat je među ambicjoznin četrdesetogodišnjacima, ka „Bajbajuka“. Posjeduje više spretno „okrenutih“ nekretnina. Zna kako s državnin kapitalon u vlastiton žepu. Sve je to krvavo steka zahvaljujući mrskon samoupravljanju. A, prije svega - svojoj omiljenoj „dugoj devetki“!
Iako pripada izrazito ruralnon -seljačkon tipu Dalmatinca – mnoge je zadužija. Cilu građansku Hrvatsku, pokoljenjima unaprid!

Sritniku (ili sritnici), koji prvi uoči ili razotkrije puteve i stramputice izgubljenoga čovika sa slike, pripast će i zaslužena nagrada! Smijulji se izdaleka ništo ritko viđano na ovin prostorima - jedna brza i poštena presuda uglednog tribunala! U Strasburgu, nego! U iston „paketu“ stiže zahvalnica s poklonon domaće pulitičke elite. Bit će to doživotno robijanje otvorenoga tipa, u „lijepoj našoj“, naravno!

Nema EU, ima – AU!... Neka se čuvaju oni šta ne paze!

01.01.2011. u 21:19 • 0 Komentara • Print • #

srijeda, 15.09.2010.

Ministre Jandrokoviću - voziš!...

Ministre Jandrokoviću, pazi - voziš!...

Enti maloga miša, ovo se naše kluko tako počelo odmotavat… ne more se više sve ni pratit, ni ovo grubo, ni ono još grublje. Niti najgrublje… Ajme, šta nan se događa?!...
A svi znamo da se Hrvaska nalazi na sudbonosnoj prekretnici. Na sve strane propušća, šiklja, curi…Gospodarski kriminal. Očajno pravosuđe. Korupcija. Nezaposlenost. Pretpristupni razgovori s evropskin glavešinan (ucjenjivačima?)… Domaća financijska... I globalna financijska… I gospodarska… Kriza! Kriza! Kriza na sve strane!...
E, kako nan je? Tako nan je - kriza, moj gospodine! Kako god da okreneš – čeka nas, šta? … A - kriza!... Ma kako ste samo pogodili? Kako ste samo tako pametni? Pari mi da ste od Salamuna!... A niste od Salamuna, moj gospodine, ka ni ja!...
Ovo je došlo: da i najnormalniji poludi! Ovo je za inšempjat!… Posve rebambit!... Skroz – naskroz poć na kvasinu! I – vanka škvare! Život u Hrvaskoj postaje – mora, ružan san!
Nu, i večeras, povrj svega nabrojenoga, čujen još i ono: naš ministar vanjski poslova primija talijanskoga!... Odlično! Perfeto!... Odma su razni pomislili:Evo, kolik sutra ćemo u Evropu! Pivajući!... Talijanci će nas pogurat, ka najmilije prijatelje! Naši dobri i dragi Talijani!...
E, to su pomislili oni šta imaju mozak malo manji od babina mi tukca! I svi oni šta ne znadu skoše i škerce talijanske pulitike!... Je, gurnili bi oni nas, gurnili – šoto u provaliju!
Oti njijov ministar je reka ovo, a da naš ministar nije ni okon trepnija: Ućemo u Evropu, ali kad vratimo, ili platimo, posjede takozvanin Esulima! Njijovin premilin izbjeglican ... A, možda, niti onda!... Eto, to je zapravo kaza! Svima nama, u brk! I svima u Evropan!...
Naš se ministar na to blaženo posmijava. I još, sramežljivo ništo promrmlja, prosuja dvi - tri otrcane pokajničke floskule, ka niki salonski papagalo!...U stilu Mate Granića, Šeksa, Luke Bebića...

A ja ću, na kraju, reć samo jednu, tebi Jandrokoviću. Samo da malo dopuniš gradivo iz povijesti… Očito je da puno toga još ne znaš, na žalost i šćetu sviju u RH!
U vrime Drugoga rata, onoga svitskoga, na koji se pozivlje oti Taljanac, dunkve - mrvu prija nego će rečeni Esuli otić , točnije - pobić isprid partizanske kazne, neko meni jako blizak, pod talijanskon čizmon je više od dvi godine stenja i patija. I nekome mome su ti isti Taljanci kuću zapalili, u vatru ga bacali, obitelj unakazili…
Triba li još išta tome dodat? Triba, ministre!... Triba ovo: reci, ti ministre od ove moje i tvoje države – repuplike Hrvaske, reci tome svome kolegi od repuplike Italije da će in sve bit vraćeno. I sve plaćeno…Tima njijovin Esulima… Kad vratu i kad platu kuće i ljude koje su ovod uništili!... A uništili su puno, puno toga… U Istri, Primorju, Gorskon Kotaru i Dalmaciji... S tin pinezima, koje su nan dužni, mogli bi sto puti platit dug tima – njijovima!
Ako nisi u stanju to učinit, to in kazat?... Tebi govorin, tebi gospodine ministre vanjskih poslova Republike Hrvatske!... U tome slučaju i ti i taj tvoj „kolega“ pojte lipo skupa - u tri p… m…! A novija povist će i tebe, ministre Jandrokoviću, zapamtit i notat za sva vrimena, ka još jednega u nizu takvi!...

Ma, kome ja ovo govorin, gospe moja?!...

15.09.2010. u 21:39 • 0 Komentara • Print • #

četvrtak, 22.04.2010.

Poštovana gospojo Jadranka!

Ovo bi moglo puno sličit i na ljubavno pismo?... Neka , vi ste i moja prisjednica hrvaske vlade!... Niman druge domovine, osin moje drage Hrvaske. Niman niti druge vlade, osin vaše – naše vlade. Niti druge premijerke, osin vas. Bogu fala!…
Uz sve ove nevolje, samo bi nan još i to tribalo – nika nova poduplavanja ! I nova jalova umnažanja! Ionako nan je već prikoviše dvostruki mjerila, dvostrukoga morala, višestruki centara moći , isfabricirani “ fikusa“ … Svi odreda tromi, gnjili… Ali na velikin plaćan iz uvelike „posušene“ državne muzine!…
Moran i to reć: ni mi osobito drago, poštovana moja premijerko, šta ste prvo udrili po invalidima. Neselektino?… Ajme, kako mi je to večeras grubo zazvonilo u glavi! Šta se niste bacili na ote okolo sebe, ote salonske ušenke i grinje iz državne uprave? Na ote okolo Sabora, na sve “preslobodne strilce“ iz upravnih i nadzornih odbora? Pa i da ste se malo dublje mašali u žep naši dični saborski zastupnika!… Niko iz naroda van to ne bi zamirija! Časna pijonirska!
Moje pismo vaman ka ženi, vaman ka prvoj među jednakima u ovoj očerupanoj državi, nije moj pusti hir. Javljan se, jerbo ste me vi sami, na niki magični ( ili mistični ) način, na to naveli. Povukli... Kako bi reka – dovabili?!... Baš ka nikoga poludibljega mustanga!
Još se sićan oniju vrimena kad je i Bog odija po Zemlji, bili ste voditeljica na radio - Zagrebu. Bilo je to vrime kad san mora na teške ispite, i kad su me čekali najzahtjevniji zadaci u školi ili u poduzeću. Uvik ste mi znali prolipšat dan. Svojin originalnostima, dosjetkama…Nikin vedrin optimizmon, šta je izvira iz sviju vaši emisija na radio – valovima….
Dunkve, ove - meteorološki gledano - lipe i vedre prolitnje večeri – u “Dnevniku“ komercijalne televizije “Nova – tv“, bija je izvještaj s jedne od vaši konferencija za javnost ( stvarno ne znan di se i kojin povodon to događalo! ) Zapametija san vašu odlučnost. Opazija san da želite ostavit dojam odvažnosti i poštenja. U jednon trenu sve ste začinili meni jako bliskon parabolon. I mišlju - poveznicon većine mojih uradaka na ovon preskromnon blogu. Progovorili ste o Konju. Konju koji more nosit puno: i Dobro i Zlo…
Nije lako s dobrim konjima. Nije se lako popet u njijovo sedlo. Još je teže ostat u sedlu. Puno njiju okolo vas jedva čeka vidit kako padate u prašinu. Ili u blato. Čestitan za hrabrost. Ne, ne more to učinit svako! Čak ni onaj šta ima cilu ergelu konja, onaj šta ste ga baš danas ugostili… Eto i on je ništo pokušava, ka… Pa se „prolija“ po ledini! Nije mu uspilo!
Neću vas karat, neću prigovorit šta ste i š njimen danas razgovarali. Naprotiv, s ljudima triba razgovarat. Sa svakakvin ljudima. Kad god je to izvodivo. Čak i onda, kad nan nije do razgovora. I kad nas uopće ne razumu!... Tribamo sa svakime bit u dobre. S onima šta nimaju pojma o konjima – s njiman posebno! I s posebnin uvažavanjen.
A sutra će - kažu, premijerko moja lipa i hrabra – kiša! Jopet!... I naši „jahači apokalipse“… Nema veze!

22.04.2010. u 23:37 • 1 Komentara • Print • #

petak, 09.04.2010.

Dakle, pravda je

Pravda je jako spora... Spora do zla boga!... Ali je dostižna. To - srićon - potvrđuju najsvježiji događaji na političkoj sceni.
Objavljen je - takozvani - Registar branitelja. Nije baš sasvin legalan. Ali more jako dobro poslužit. A zašto?... A zato! ... Svi lažni branitelji i lažni invalidi, lažne udovice i svi LAŽNJACI - morat će odsad u znoju lica svoga zarađivat za život. Ka i svi pošteni ljudi u ovoj "do zla boga" izvaranoj lipoj našoj zemlji Hrvatskoj...
Eto, ovo šta san večeras napisa, nije šala, nije vic, ali je lipo čut. Lipo je čut da više ništa neće bit onako kako je bilo do danas, do večeras. Počelo se govorit o onima koji su puste godine tukli svoja "junačka" prsa - ka veliki Hrvatine... Jerbo su se - ka - " žestoko borili" u Domovinskon ratu. A zapravo su se borili " pod jorgan-planinon". I sve to skupo, presdkupo naplaćivali. U obliku povlastica za aute, stanove, mirovine...
Neka, i takvin varalican je doša kraj vladavine!...

09.04.2010. u 20:57 • 0 Komentara • Print • #

subota, 30.01.2010.

Oni je pa!....

S konja je pa! Jeste li vidili - cili se ugruva! I škinu je škica - kažu!...
Nećemo bit zluradi. Ničijoj se nesrići nemojmo radovat!

Ali!... Ja san uvik virova da su "jahači apokalipse" utilovljeno Zlo. Zlo su, jerbo ne mislu unaprid. Nemaju dovoljno čestitih i poštenih namjera. Dokopali se vlasti, a za sebon ostavljaju čemer, golet i prazninu. Zbog njiju stradavaju nevine duše, skromni ljudi. Stvaraoci. Mislioci. Dobrotvori. Tihi i nevidljivi Graditelji ovoga smišnoga planeta. Zbog njiju, takovi kakvi jesu, ispaštaju čak i njijova vlastita dica. Jer i svojoj vlastitoj dici ostavljaju pustoš. Veliku nepremostivu duhovnu pustoš. Kako sad da ih skalamo na zemlju (a da ne moramo činit silu), kako da in otvorimo častohlepljen zaslipljene oči?!...
I kako da takvima zagrmimo šta ih toka: Molajte uzde, sajdite sa visokoga sedla, među nas male! Sjašite, vi Jude! Vidite li, u svojoj umišljenosti šta ste nan učinili?!...Didovinu ste nan izdali i razasuli! Tuđincu prodali i pridali, sve čime smo se ponosili!...

Kako da in rečemo, kad ne živimo u iston svitu? Kad ne govorimo istin jezikon!?... Oni znadu sve jezike, sve osin jednoga - jezika nesebičnosti i strpljenja, jezika običnih građana.

Srićon, slabi su u sedlu! Ti naši "jahači apokalipse"!... Ma koliko se trudili - padaju. I, još će padat. Pari mi se da je ovo tek lagani početak?!
Ajmo malo promislit : ko je slideći?...

30.01.2010. u 20:42 • 0 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 23.11.2009.

... I mi jahače apokalipse imamo!...

Na početku nešto bijaše...Što?...

Dakle - "ono" prije devedesetih - ništa nije valjalo?!
Jesmo li stvarno živili - pod komunističkon čizmon, u mraku, nacionalno ugnjetavani, kulturno zatirani?...

Ili je sve obična, pomno smišljena "igra" sebičnih i kratkovidnih, igra kojon su došli do naših tvornica, stanova i drugih materijalnih dobara?... Naši "spasitelji "...
Je li rat namjerno isprovociran? Uz obilatu pomoć raznih Cia, Kagebea, Udbi?
Da li smo, sve ovo što nam se dešava, na neki način i zaslužili?...

Molim, razgovarajmo o temi smireno i razložno, u nekoliko riječi.

23.11.2009. u 23:00 • 3 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.